STRES
Na osnovu rezultata praktičnog istraživanja, može se zaključiti da su postavljene hipoteze delimično dokazane. Motiv za postignućem i stres jesu direktno povezani, odnosno upornost i istrajnost su osnov uspešnog rada, ali doslednost je samo delimično dovoljna kao način borbe
protiv stresa.
Prema dobijenim rezultatima istraživanja, upornost u svemu što rade zaposleni je, u
gotovo polovini odgovora neophodna za uspeh u poslu. Sa druge strane o problemima na poslu treba misliti unapred, što potvrñuje odgovor gotovo polovine zaposlenih. Takoñe je važno primetiti, da u većoj meri zaposleni žele i traže inicijativu, koja je za njih ključni
faktor u radu.
Snaga je izuzetno važna za rješavanje svih problema na koje se nailaze u radu i
svakodnevnom poslovanju i da gubitak snage nije dobra kada su u pitanju problemi. Prema
podacima dobijenim istraživanjem, o tome da se brzo gubi snaga kada odmah ne uspeju, zaposleni su odgovorili sa preko polovine ispitanika, da to nije tačno ni malo ili vrlo malo. Zaposleni takoñe teške životne situacije posmatraju kao korisne lekcije, a zaposleni daju odgovor
da skoro uvek ili uvek tako. Veoma je važna karakteristika zaposlenih na osnovu istraživanja, da
su ambiciozni i veoma skoncentrisani na poslu Zaposleni ne osećaju stres u organizaciji kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Simptomi stresa mogu biti fizičke ili mentalne prirode. Od izuzetne je važnosti preventivno izbegavati različite vrste stresa. Iskusan menadžer u organizacionom ponašanju nastoji da najbolje iskoristiti vreme i pronañe ravnotežu izmeñu
obaveza i potreba zaposlenih.
Upravljanje stresom u organizaciji, podrazumeva niz aktivnosti koje preduzima
menadžment ljudskih resursa u svrhu neutralisanja njegovih uzroka u organizaciji i osposobljavanja zaposlenih za uspešno suočavanje sa neizbežnim stresom i njegovim
savladavanjem, kako bi se na minimum svele negativne posledice za pojedinca i organizaciju. Da bi se razvilo uspešno upravljanje stresom potrebno je znati njegove teorijske okvire, način manifestovanja, uzroke, simptome i proverene načine njegovog rešavanja i upravljanja.
Najčešći uzrok stresa na radnom mestu mogu biti loši meñuljudski odnosi. Mobing može biti izvor stresa u organizaciji koji označava psihoteror na radnom mestu koji odreñeni zaposleni
primenjuju prema svojim kolegama. Sa druge strane motiv za postignućem je suštinski deo motivacije i želje za uspehom, jer ona donosi bolje rezultate, veću produktivost, efikasnost i efektivnost na poslu. U svakom slučaju stres
donosi sobom umanjenje motiva za postignućem jer zaposleni u stresnim situacijama ne mogu doživljavati materijalne i nematerijalne dimenzije motivacije na pravi način. Isključivo kada se umanje stresne situacije na poslu, zapolsleni može biti u stanju da
manifestuje svoju želju da postigne nešto što je teško ostvariti, zatim da ovlada i manipuliše
stvarima, ljudima i idejama, kao i da istrajno i dosledno savlada prepreke i dostigne nešto što se ceni. Posebni napori koji se vide meñu zaposlenima koji su motivisani, odnosno koji imaju vrlo jak motiv za postignućem, znatno su olakšani onda kada je organizacija uspela da umanji aspekte
stresa, Iz tih razloga je stres, a posebno stres izazvan mobingom veom avažan ne samo za zaposlene, već i za samu organizaciju koja je samo na takav način uspešnija i efikasnija. Imajući u vidu rezultate praktičnog istraživanja, zaključuje se na kraju rada da motivi za postignućem i stres imaje jasnu korelaciju u tome da povećanje stresnih situacija, povlači smanjenje motiva za postignućem, tako da se u savremenim organizacijama mora dodatno raditi
na upravljanju stresom, kako bi istrajnost bi upornost mogli da se valorizuju kroz sve faktore
motivacije.
